Kako bez ljudi i bez nauke?

Ostajemo bez ljudi, ostajemo bez nauke … a čemu da se nadamo?

Iskreno malo čemu, jer mladost sa sobom nosi energiju i stimulans za takav rad i uspehe da je to neverovatno. Oni koji imaju sreće da im je profesija tražena, kao što je sa nama u IT, očekuje ih zaista sjajna budućnost (iskreno više je u radu – ne u sreći) ako rade!

One ostale ostale očekuje borba, donekle pravedna u privatnom sektoru, i dosta nepravedna u državnom sektoru imajući u vidu svo moje iskustvo na našim prostorima, a koje je sada dosta ozbiljno i ide na preko 10 godina, dakle 10+, i u državnom, i u privatnom sektoru.

Ne cenimo obrazovanje, nipodaštavamo ga, uglavnom, zbog par marginalizovanih političara sa titulom doktora nauka i to uglavnom u DH polju. Verujte mi, ovi su zaista nebitni, oni nikada neće predavati na fakultetu, neće raditi u nekom istitutu, neće iznedriti neku inovaciju – patent itd., jednom rečju – nebitni.

Ono što jeste ogroman problem je NERAZUMEVANJE I NEPOŠTOVANJE ovo malo nauke i naučnih radnika što je ostalo u našoj zemlji. Države koje svoj razvoj zasnivaju na uslugama, a ne na proizvodnji i sopstvenoj industriji, zasnovanoj na inovacijama i razvoju, R&D uglavnom u oblasti IT, jer je IT ogromna i najveća oblast danas – ulazi i inovira sve ostale, e te države nemaju mnogo čemu dobrom da se nadaju…

Gde smo tu mi? Bolje da to ne konstatujem, bilo bi porazno…

Šta je savet za mlade, za nas – srednju generaciju i potencijalno uspešne u svojim karijerama u Srbiji, pa, i nema nekog jasnog saveta, osim: radite, verujte u sebe, obrazujte se i per aspera ad astra!

 

Srdačno vaš…

Docent Komlen Lalović, doktor nauka informatike

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *