Natalitet i zašto nas je sve manje

Naša školska dvorišta su sve praznija, dece je sve manje, beba se sve manje rađa, a šta mi kao narod tu radimo?

Česta slika ujutru koja me užasne, dok šetam dete, je da sretnem tri do četiri bakice sa šest do sedam kučića. Nisu nam ljubimci tema pa je nećemo sada analizirati ali imao bih i tu svašta reći. Bilo bi lepše, bolje, plemenitije da šetaju svoje unuke (naravno oni koji ih imaju – a dosta ih je takvih)! Kuče nije kao dete, jednostavno nije!

Moramo se okrenuti deci, jednostavno moramo, zbog nas, zbog njih, zbog toga što nas je svakog dana 107 manje u našoj zemlji.

Ako se politikantima ne pali alarm zbog ovoga, mora nama. Mora!

Srećno nam bilo u tome . . .

Prof. dr Komlen Lalović

 

Nemar, nerad i nebriga

Tri loša, pa još odjednom na Novom Beogradu!

Moramo se boriti protiv ovoga zbog naše dece!

Kada nemarni i nekompetentni ljudi rade nešto pa još iz pogrešnih motiva onda dobijete neispravan kontejner ispred osnovne škole i to umesto dela trotoara.
Sva naša nesreća i tužna realnost u jednoj slici.

Pozivamo sve ljude da nam se pridruže u narednim godinama i da se zajedno borimo protiv ovoga.
Politika nas ne zanima ali nas zanima pristojan, normalan i kulturan život sa kvalitetnim obrazovanjem za našu decu!

Novi Beograde, probudi se! Ovo je slikano danas ispred OŠ Nadežda Petrović.

Uverite se i sami…

IT prekvalifikacija

INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

Poštovani prijatelji,

Usled sve veće pomame za IT sektorom provlače se i neke stvari koje ne stoje, a trebali bi ih razumeti jer vas mogu obmanuti.

Naime, tačno je da Srbiji nedostaje preko 10 hiljada IT stručnjaka.
Kao i celom svetu, ali da li znate zašto? Da li znate koliko je to teško postati? Verovatno mali broj vas to i zna do same suštine.

Da li znate koliko godina, truda, učenja i rada je potrebno?

Ne znate ali znate da su plate najveće.
Ne zanima vas jer gospoda političari na sav glas pričaju o nekakvoj prekvalifikaciji od par meseci u IT sektoru?!

Mislite da se to može lako postati za par meseci?
Može li se postati stručnjak u bilo čemu za par meseci?
Lekar?
Pilot?  Ekonomista?

NE MOŽE NARAVNO!

Kurs je dovoljan ako polaznici tog kursa imaju predznanje u IT pa da nauče još jednu tehnologiju i to minimum kurs od pola godine. A nikako da jedan stolar postane programer za 3 meseca ( uz poštovanje profesije stolara ). Može čak i on ali ako ima predzanje i sklonosti ka programiranju, ako leva hemisfera radi brže itd.

S tim u vezi sada pozivam sve relevantne IT stručnjake danas, moje kolege profesore, konsultatne u IT i Senior developere da to javno kažu i brane struku, da ne učestvuju u toj farsi.

Da ne obmanjuju ovaj narod koji u većini nema posao ili bar nema pristojno plaćen posao!

Ali je lepo da se to reklamira, da se priča kako političari nešto pametno. A ne rade!

Nema od toga ništa! Videćete uskoro…

 

Prof. dr Komlen Lalović, dipl. inž. IT, Konsultant u IT, Project manager, team lead i senior Java developer sa preko 15 godina iskustva u IT.

Kako bez ljudi i bez nauke?

Ostajemo bez ljudi, ostajemo bez nauke … a čemu da se nadamo?

Iskreno malo čemu, jer mladost sa sobom nosi energiju i stimulans za takav rad i uspehe da je to neverovatno. Oni koji imaju sreće da im je profesija tražena, kao što je sa nama u IT, očekuje ih zaista sjajna budućnost (iskreno više je u radu – ne u sreći) ako rade!

One ostale ostale očekuje borba, donekle pravedna u privatnom sektoru, i dosta nepravedna u državnom sektoru imajući u vidu svo moje iskustvo na našim prostorima, a koje je sada dosta ozbiljno i ide na preko 10 godina, dakle 10+, i u državnom, i u privatnom sektoru.

Ne cenimo obrazovanje, nipodaštavamo ga, uglavnom, zbog par marginalizovanih političara sa titulom doktora nauka i to uglavnom u DH polju. Verujte mi, ovi su zaista nebitni, oni nikada neće predavati na fakultetu, neće raditi u nekom istitutu, neće iznedriti neku inovaciju – patent itd., jednom rečju – nebitni.

Ono što jeste ogroman problem je NERAZUMEVANJE I NEPOŠTOVANJE ovo malo nauke i naučnih radnika što je ostalo u našoj zemlji. Države koje svoj razvoj zasnivaju na uslugama, a ne na proizvodnji i sopstvenoj industriji, zasnovanoj na inovacijama i razvoju, R&D uglavnom u oblasti IT, jer je IT ogromna i najveća oblast danas – ulazi i inovira sve ostale, e te države nemaju mnogo čemu dobrom da se nadaju…

Gde smo tu mi? Bolje da to ne konstatujem, bilo bi porazno…

Šta je savet za mlade, za nas – srednju generaciju i potencijalno uspešne u svojim karijerama u Srbiji, pa, i nema nekog jasnog saveta, osim: radite, verujte u sebe, obrazujte se i per aspera ad astra!

 

Srdačno vaš…

Docent Komlen Lalović, doktor nauka informatike

Teško je vreme

NIJE VREME SADA?!

Koliko puta ste čuli ovu floskulu? Mnogo, verovatno, kao i ja sam. Verujte, veća glupost i veći izgovor za nerad, neznanje i nemanje ambicija ne postoji!

Mislite da je ’45. bilo lakše, mislite da je ’90tih bilo lakše? Pa naravno s

Da nije! Ne slušajte takve stvari i ne uzimajte ih za ozbiljno. Verujte u sebe, radite i budite svakim danom sve bolji, rezultati će sigurno doći.

Obrazovanje pre svega. Nemojte nasedati na priče da ono danas ne vredi. Vredi i te kako! Da li ima onih koji se provuku a ne vrede, da li ima nepotizma? Ima ga, ali više ima pravih i stvari koje vrede, zato ne odustajte.

Za sve one koje interesuje pravo IT obrazovanje mogu me slobodno kontaktirati, dobiće pravi savet!

SAMO NAPRED! 

ZAJEDNO SMO I LEPŠI I JAČI!

Predsednik udrženja

Prof. dr Komlen Lalović, dipl. inž. IT

Letovati i štedeti…

Više se trudite da zaradite ili samo malo budete pametni i uštedite na rashodima

Uzmimo u razmatranje da svaka osoba koja radi treba da ode godišnje na jedno letovanje i na jedno zimovanje. Kako vam savremene IT tehnologije mogu pomoći? – Vrlo lako. Uzmete neki od search engine npr. Booking, i pratite svoju destinaciju ili za početak odaberete destinaciju.

Nakon toga, par dana pred letovanje, često ste na sajtu i čekate najbolju ponudu za ono što vama i porodici treba. Cene iz sata u sat idu na dole jer soba u 5☆ hotelu ne sme biti prazna, pa tako ni u običnom studiju, apartmanu ili bilo čemu jer tada ona ne zarađuje.

Par dana pred sam put sigurno u najvećem broju slučajeva rezervišete i tako štedite za porodicu 200-500€ na aranžmanu. Mislite da se taj trud ne isplati? Onda se zapitajte koliko se mučite da vam direktor/šef/vlasnik podigne zaradu za 50€? – E da, o tome vam pričam!

P.S. Ove godine sam upravo to i uradio! Fenomenalan je osećaj!

 

Predsednik Udruženja

Prof. Komlen Lalović, doktor nauka informatike

БЕОГРАД КРОЗ ВРЕМЕ И ШТА СМО МУ ДУЖНИ

Слободно ћу рећи да сам једна од оних које су одрасле на београдском асфалту у време кад се у центру града могло слободно санкати. Улица је тада била место одрастања а врхунац скандала биле су туче између крајева  где није било повређених. Ја сам тада била стидљива девојчица, пуно сам читала, гледала филмове, маштала о будућности, идеје и жеље биле су равне утопији.  Одрастала сам баш у оно време  када је било много кућа са баштама а после подне се испред капија износиле шамлице и пила црна кафа. Ујутру би свако чистио испред својих кућа, ћуприја … тако смо порасли, тако и васпитани … не сећам се прљавштине а нарочито не смећа на улицама.

Трамвај којим се возим свакога дана пролази поред бувље пијаце. Какве то има везе са причом која следи? – Е па, има! Јер сваког дана не знам где да склоним поглед и на коју страну а да избегнем поглед на смеће. А такав поглед данас је свуда у Београду, не само око бувље пијаце.

Недавно сам се враћала са Беовозом. Био је то један од мојих тријумфалних повратака, јер сам кући стигла жива. Ко год је био у том возу за себе је могао рећи да су му отишли сви возови, био је то један бескласни воз, воз којим још само путује наш народ на посао. Наравно, прљавштина је утисак број један!    А тек излазак из истог, не постоји ни један цео степеник којим можеш сићи до аутобуске станице, а зелене површине готово да не постоје јер су дословце опкољене смећем – које наравно ми бацамо! И у погледима свих нас који дишемо у вољеном Београду – само је СМЕЋЕ.

Зато, уместо да гледамо и даље у телефоне – дивне модерне прозоре у свет али због којих смо постали ходајуће баналности, погледајмо за почетак кроз свој прозор. Почнимо ту испред себе, очистимо свој микро свет али свако од нас, испред свога стана, улаза, парка, паркинга. Не дозволите да вас било шта плаши, јер нормалан културан свет се не стиди своје уредности. Када путујемо, рецимо севером Србије, кажемо: “што су чисти Војвођани”, да то су људи очистили и не прљају, не дозволимо да се каже “што су прљави Београђани”. Када живите не присутни у трену живљења, живот вам непроживљен промиче.

Хајде драги наши Београђани (сви који живимо у њему) да се оријентишемо правилно, уочимо оно што је битно, обавимо што ваља обавити. За кратко време резултат ће испливати сам. Организујте се , не морате чак никога молити, јер добро рађа добро. Наше зграде заправо су само кућа у којој заједно живимо. Зато својих пола сата недељно издвојите, очистите смеће, уредите мало светларнике, ставите неку биљку, када седите у парку пазећи своје дете, понесите кесу, малу метлу, ту около где се ваше дете игра, скупите неки папирић, кад виде вас и други ће помоћи, ја то одавно практикујем.

Имамо једну идеју јер нас много погађа количина смећа око школа. Могло би се само једном недељно, верујте биће довољно, по један разред уместо рецимо једног часа одељенске заједнице изаћи у двориште и око њега (зелене површине, паркинг) и очистити од смећа. Ефекат би био вишеструк без великог улагања, корист и лепота за све нас и деца би се сама научила да мање бацају смеће где му није место. И  мали људи се тако на практичан начин уче великом реду, поштовању и култури становања .

Започнимо увежбавање потпуне присутности у сваком часу живљења. Будимо свесни амбијента, светлости, атмосфере чистог нам Београда, његових улица, паркова онога шта све то изазива у нама лепо. Ако нисмо до сада, није касно да започнемо нешто добро, за све нас, па и за наше госте, а нарочито зато што смо дужни нашим покољењима оставити у наслеђе културу живљења, поштовање свога града и истицање вредности људи који у њему живе.

Било шта да нас чека, знаћемо да са свим проблемима изађемо на крај ако нас буде више на овој страни, културе живљења, на свим нивоима у нашем  вољеном Београду, а надамо се врло брзо лепшем и уреднијем, тако да и његово име добије пуни сјај.

Постаните наш члан јер заједно смо и лепши и јачи!

Удружење – За културнији, образованији и лепши Београд

 

С поштовањем,

НАТАША СОВТИЋ, оснивач удружења.

KULTURA STANOVANJA I KOMŠIJE

Zašto smo tu gde jesmo i kako treba da se ponašamo?

Kultura stanovanja je jedan proces koji teče, živi, menja se i napreduje – doduše kod pametnih ljudi. Istina je da smo daleko od standarda i kulture jedne Švajcarske, ali da li to znači da smo na nivou zemalja trećeg sveta?

Da li treba da budemo tu gde jesmo? Neki će reći ne, neki će reći da. Nažalost ovih drugih je više, a verovatno su i u pravu. Naime, stvari neće biti bolje same od sebe i moramo se potruditi da ih promenimo i ulepšamo. 

Naši stanovi, ulazi, zgrade, parkovi i igrališta neće se očistiti sami od sebe. Ne mogu sve da postignu ni gradska čistoća i zelenilo. Moramo mi! i da, krivi smo mi! Postali smo inertni, a time stvari bivaju sve gore, nažalost.

ŠTA NAM JE RADITI?

Uzmite se u pamet ljudi, što bi rekli naši stari. Sedite sa svojim komšijama, popričajte, dajte predlog. Taj komšija, kakav da je, ima sličan problem kao i vi sami, i njemu smeta dosta toga kao i vama. Dajte predloge, popričajte, zakažite radnu akciju, izađite, popijte kafu sa komšijama, to makar ništa ne košta. Time se već stvari pomeraju da nam sutra bude bolje i lepše. Kažite javno, napišite, nasmejte se, pomozite! To je ljudski. Oni koji neće, pustite ih, kada vide da radite pravu stvar izaći će sami i pomoći će vam, kad-tad! Time ste pobedili.

Ako vidite da je neko pustio kuče namerno u ograđeno igralište za decu, opomenite ga, ako postane agresivan – pozovite policiju-to je vaše pravo! Reagujte! Svi mi volimo kućne ljubimce ali ne smeju deca trpeti zbog njih, a tu je odgovornost na vlasnicima ljubimaca. Veliki broj vlasnika zaista brine o njima na pravi način i hvala im na tome.

Ako vidite da nečiji sin ili ćerka rade nešto što ne treba, opomenite ih, kažite im da nije dobro, pitajte da li im roditelji znaju za to, to se zove vaspitanje i njihovi roditelji će vam biti zahvalni, jer duboko u sebi svi smo mi ljudi. Pročitajte više o interaktivnoj predstavi igra uma.

Pridružite nam se, dajte nam vaše predloge, napišite u komentaru šta ste poslednje lepo uradili, dajte inicijativu za bolje sutra!

Zajedno smo i lepši i jači!

Dobro nam došli, kliknite OVDE.

EDUKACIJA MLADIH

Kako sebi povećati platu?

Najveća zabluda o minimalcu (popularnoj minimalnoj zagarantovanoj zaradi) je da ona treba da se poveća.

Zašto?  – Pa zato što očekujete milost od kapitalizma koji nije zasnovan na kognitivno-emotivnoj kategoriji nego na profitu i samo na profitu za vlasnike.

Ako tržište ne zahteva usluge poslodavca onda ni on ne može da stvara profit ili obezbeđuje plate zaposlenima a kamoli da ih podiže, samim tim i taj famozni minimalac.

Starijim generacijama, koje su postale žrtve tranzicije, teško je da ovo shvate i prihvate i nama je žao što je tako. 

Međutim oni mogu savetovati svoju decu, a mi možemo pomoći mladim generacijama koje dolaze, koje su sada srednjoškolci i studenti. Vrlo je jednostavno, učite ono što je potreba tržiša, ulažite u sebe, studirajte i prepoznajte one profesore koji vam daju praktično znanje koje sutra možete unovčiti i povećati sebi zaradu za velikih 200€. Da, to je vrlo realno u IT sektoru. 

Kako naše udruženje broji veliki broj stručnjaka u oblasti IT tu ćemo i dati predlog našoj omladini. Upišite bilo koji fakultet koji postoji ma tržištu duže od 5 godina i ima informacione tehnologije. I spremite se na veliki rad, rad i samo rad. I već u 4. godini studija imaćete zaradu od koje ćete moći sami sebe da izdržavate, platite školarinu, odete na more i možda pomognete nekome u svojoj porodici. 

I ne brinite u IT nema nepotizma, neće niko biti primljen “preko veze” jer ovo je sektor gde posao mora da se zna! Zato je malo IT stručnjaka i zato su solidno plaćeni, i zato tu politika nije uplela svoje prste. Nijedan programer ne radi za minimalac!

Za sve sugestije oko upisa na fakultete možete nam se javiti u Inbox.

Takođe pozivamo vas da se učlanite u naše udruženje i time doprinesete da svi imamo lepše sutra. Kliknite ovde.

 

 

Učiteljica je ceo dečji svet!

Svi pamtimo naše učiteljice kao osobe koje su nam među najdražima u našem detinjstvu. Sada kada smo odrasli šta smo uradili za njih, da li smo mi njima nekada pomogli i da li želimo da njihov status učiteljica (i učitelja naravno) naše dece bude bolji?

Pa nažalost, malo toga. Surova realnost, kapitalizam i srozavanje obrazovanja na niske grane dalo je za rezultat da se i položaj učiteljica dovede na niske grane, i materijalno i društveno.

Naše udruženje se zalaže i trudiće se da svim sredstvima ukaže na težak položaj učitelja danas i pomogne da on postane bolji i vrati se na nivo koji je imao makar 1990.godine. O da, borićemo se!

Svim učiteljima obezbediti pod hitno normalne zarade od kojih mogu da obezbede egzistenciju kako ti problemi ne bi uticali na njihov rad i kako bi deca imala kvalitetan vaspitno-obrazovni rad i razvijala se na pravi način. Kako bi postali dobri i kvalitetno obrazovani ljudi.

Mi roditelji, smo to dužni našim učiteljicama, jer su nam one zasigurno bile “treći roditelj”, davale sebe požrtvovano i to ne smemo zaboraviti.

Takođe, roditelji ne dopustite sebi rasprave sa učiteljima jer oni zasigurno vide obrazovni proces bolje od vas! Budite njihov parnet i tako pomozite svojoj deci. Dete jeste vaše ali obrazovanje u školi nije.

Pozivamo učitelje da nam se jave da zajedno naš predlog bude kvalitetniji!

Učiteljica je jedan ceo detetov svet!

Mi znamo imena naših učiteljica, a vi? Ako znate napišite u komentaru, da im se zahvalimo na taj način.

Zejedno smo lepši i jači!